Posts Tagged ‘Zakon o Štrajku’

Zašto studenti treba da dođu i podrže radnički štrajk protiv novog zakona o štrajku? Kako to doprinosi širenju slobodarskog pokreta?

U skupštinskoj proceduri uskoro će se naći predlog novog zakona o štrajku kojim vladajuća klasa želi dodatno da oteža radničkku borbu za bolje uslove rada i života. Ovoj temi ne pridaje se mnogo pažnje u medijima, ovaj zakon, ako bude usvojen, imaće veliki uticaj na radničke, samim tim i na studenteske borbe kao i na sve obespravljene koji budu odlučili da se bore za svoje interese.

Osmočasovno radno vreme, slobodne vikende, plaćene odmore, pravo na sindikalno organizovanje, pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, i većina drugih prava osvojena su i branjena direktnom akcijom u neposrednoj borbi sa gazdama i državom, a ne glasanjem na izborima, kao ni individualnim nasilnim akcijama pojedinaca ili “posvećenih” grupa.Ne čudi nas, stoga, ovaj napad na štrajk, kao osnovu direktne akcije.

Zakonom o štrajku ne pogađa eskplicitno studente, jer oni nisu zaposleni i shodno tome nisu pod jurisdikcijom ministarstva rada. Međutim ovaj zakon će imati dalekosežne posledica po studentsku populaciju. Većina studenata će po završetku studija postaće radnici (osim nekolicine koji će postati gazde i političari) te će se pomenuti akt primenjivati i na njih. Unutar okvira postojećeg obrazovnog sistema mogućnost nastavka studija vrlo često zavisi od mogućnosti da se roditelji studenata, radnici izbore za svoja prava.

Ako vlast uspe u nameri da pasivizuje radnički otpor to će se odraziti na odnos javnosti prema borbi potlačenih uopšte. Studentske akcije koje se sada smatraju potpuno legitimnim (blokade fakulteta npr.), u nekim drugim okolnostima, u kojima nema tako radikalnog ispoljavanja nezadovoljstva mogu u javnosti biti percipirane kao nasilne, nelegitimne i “neakademske”. Ovo je samo još jedan pokazatelj da problem koji pogađa jedan grupu, posredno pogađa i ostale ugnjetavane. Zato je solidarnost između radnika, studenata, penzionera i ostalih eksploatasinih grupa, na svim frontovima ključna za poboljšanje njihovih položaja. Razlike koje postoje u načinu eksploatacije ne smeju negativno da utiču na uzajamnu pomoć, jer pojedinačni izlivi nezadovoljstva neuporedivo su slabiji od udruženih.

Borba za besplatno – javno finansirano i svima dostupno – obrazovanje zahteva podršku radnika. Ta podrška nije stvar neke idealističke ideje humanosti već već upravo vištestruki interes svih nas koje svakodnevno izrabljuju i obespravljuju. Radnici nemaju materijalne mogućnosti da školuju svoju decu, javno finasirano obrazovanje omogućava većem broju ljudi da se kvalitetnije školuju samim tim doprinosi opštem napredku društva. Pored toga akcijama solidarnosti stvara se povratna sprega između studenata i radnika. Radničke borbe će biti jače za podršku studenata i obratno, na taj način gradi se široki pokret koji će u perspektivi imati snagu da korenito promeni društvene odnose.