Posts Tagged ‘Univerzitet u Beogradu’

Cirkus na Univerzitetu

Ovih dana svedoci smo medijskog cirkusa, u kome se Senat Univerziteta u Beogradu, ministar i „studentski predstavnici“ takmiče u tome ko je „racionalniji“ a ko više brine za studente i njihove uslove studiranja. Senat najavljuje povećanje školarina, pravdajući kako je deo tih povećanja „u skladu sa rastom inflacije“, Žarko Obradović i predstavnici SKONUS-a se u medijima deklarativno izjašnjavaju protiv toga da se loša ekonomska politika svali „na leđa studenata i njihovih roditelja“. Dosta je laži i medijskih manipulacija. Hajde da vidimo šta se stvarno dešava…

Senatori

Senatori

Kako nas pljačkaju?

…ono što se oduvek i dešavalo – država i čitav sistem špekulanata oko nje opet podižu školarine, dok „studentski predstavnici“ i nasmejani ministar pokušavaju da pasivizuju studentsku mobilizaciju za otpor uveravajući nas da je sve u redu i da će oni to srediti, iza zatvorenih vrata, naravno.

Žarko lopove!

Žarko lopove!

Žarko Obradović, profesor na privatnom univerzitetu Megatrend, od kada obavlja funkciju ministra nastavlja tradiciju urušavanja školstva. Tokom njegovog mandata školarine su više puta povećane. Nastavljajući sa starom igrom, Senat BU i Ministarstvo obrazovanja prebacuju odgovornost jedni na druge – Ministarstvo se u medijima navodno bori protiv povećanja školarina, ali ne postoje nikakve zvanične odluke u tom pravcu, a profesorski profiteri i ne kriju svoju halapljivost. Senat BU ponosno ističe kako danas u Srbiji oko 50% studenata studira na teretu budžeta – sjajan uspeh, naročito ako znamo da je pre samo 25 godina 100% studenata besplatno studiralo, a znanje diplomiranih studenata i opšte obrazovanje društva bilo na daleko višem nivou.

Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), državna organizacija koja se već godinama lažno predstavlja kao studentska, čiji članovi pokušavaju da naprave svoje karijere preko leđa studenata i njihovih roditelja, poznata je po svojoj ulozi amortizera studentskog gneva i aktivnim, organizovanim pokušajima sabotaže studentskih protesta. Svi oni, vrlo svesno, već godinama učestvuju u pljački svih nas. To je čitav sistem, razrađen i organizovan. Zato i mi moramo da budemo organizovani!

Cena školovanja već godinama raste, a fakulteti postaju firme za bogaćenja pojedinaca. Privredna komora Srbije i privatne firme imaju sve veću ulogu na Univerzitetu, a privatnih fakulteta je sve više i više.

Napad na jednog je napad na sve!

Iako je će na svim fakultetima školarine porasti, jer pored otvorene najave 14 fakulteta, ostali fakulteti će „ispoštovati preporuku Senata UB da povećanja ne bude ili da se kreće u skladu sa prošlogodišnjom inflacijom od 12,2 procenta“, u medijima se ponosno ističe da na 17 fakulteta školarine ostaju iste (u proseku samo 1500 evra godišnje). Njihova strategija nam je odavno poznata – ideja je zavarati studentsku populaciju, međusobno je zavaditi tako što će se jedni napasti a drugi privremeno poštedeti. Zato je važno da svi zajedno pružimo otpor napadu na naša prava i naše društvo. Kolege sa 14 fakulteta kojima se sprema drastično povećanje školarina ne smeju da ostanu sami u svojoj borbi, moramo da se uključimo svi – jer napad na njih je napad i na ostale. Danas si možda na budžetu, ali već sutra se možeš naći u situaciji svojih samofinansirajućih kolega. Stoga je solidarnost, danas i ovde, naše najjače oružje!

Organizuj se!

Pričajte sa svojm kolegama sa grupe/katedre , i svim kolegama sa kojima ste u kontaktu. Informište se zajedno o studentskim problemima, imajte na umu da su u medijima najprisutniji oni kojima je stalo da ne budemo tačno informisani o njihovim pljačkama. Sasvim sigurno će skoro svi biti protiv postojanja i povećanja školarina, ali potrebno je vreme da bi se stvorila masa za ozbiljniji sukob sa fakultetskom upravom. Sigurno ćete pronaći još par kolega koji su spremni da se aktivno organizuju – povežite se, napravite svoju formalnu ili neformalnu grupu, i krenite u akciju. Organizujte se sa kolegama sa drugih fakulteta (ako ne poznajete ljude, kontaktirajte nas, verovatno ćemo moći da vam pomognemo).

Informišite što više ljudi o tome šta se dešava (leci, plakati, društvene mreže, sopstveni mediji) i pozivajte na opšti studentski sastanak (zbor studenata/plenum) povodom tih pitanja. Uprava i studentski parlament će, naravno, na sve načine pokušati da spreče okupljanje studenata, jer znaju koliko smo tada jaki kad smo organizovani. Ni tada ne odustajte. Iako ćete ponekad imati utisak da ste u manjini, znajte da 99% kolega podržava borbu, jer ih se u krajnjoj liniji neposredno u njihovom materijalnom interesu. I uvek se podsetite – da ste vi u pravu! Samo neljudi mogu da podržavaju profitiranje u obrazovanju, smišljajući perfidna opravdanja za tu besramnu pljačku.

U slučaju da vam uprava onemogući sastajanje u učionicama ili amfiteatrima, okupljajte se u hodnicima, dvorištima ili jednostavno zauzmite neophodne prostorije. Ništa nas ne sme zaustaviti u borbi za bolje uslove studiranja. Pozovite i sve zaposlene na fakultetu, od tetkica do profesora, zato što su naši interesi suštinski isti i zato što smo zajedno jači. Sa profesorima i parlamentarcima koji su došli sa namerom da sabotiraju rad studentskog zbora izborite se u odnosu na situaciju i štetu koju nanose – ukoliko je to potrebno da bi se omogućio normalan rad sastanka možete ih i udaljiti sa njega.

Važno je da zbor studenata (opšti sastanak) funkcioniše na nehijerarhijskim principima – svako ima pravo reči i pravo glasa, kao i pravo da bude delegiran za zadatke koje odredi zbor. Delegati moraju da imaju imperativan mandat, što znači da su zaduženi za konkretan zadatak, po instrukcijama zbora, i da su opozivi u svakom trenutku. Nehijerarhijska, neposredna demokratija nije samo princip odlučivanja koji jedini istinski poštuje dostojanstvo svakog čoveka, ona ima jako važnu ulogu za dinamiku naše borbe – videćete da su ljudi slobodniji i borbeniji u prijateljskom okruženju u kome nema nikakve pretnje odozgo, i kako su zagriženiji i aktivniji kada znaju da se bore za sebe, a ne za karijeru nekog „vođe“. Nema tog „vođe“ koji nije izdao one koje „predstavlja“, bilo da se jeftino prodao, bilo da je podlego pritiscima vlasti.

Mi

Solidarnost je naša snaga!

Direktna akcija

Istorija pokazuju da vlast isključivo reaguje na direktne pritiske, sva prava koja imamo su izborena, a ne poklonjena. Direktan pritisak na njih je pre svega materijalni pritisak – moramo direktno da zaustavimo njihov profit i ukažemo neposlušnost njihovom autoritetu – to je ono što ih najviše boli i na šta će jedino reagovati.

Protesti, blokade, povezivanje sa svima koje se ovo pitanje posredno ili neposredno tiče – radnicima, penzionerima, srednjoškolcima, našim roditeljima i komšijama, studentima širom sveta koji će podržati našu borbu. To su metodi koji će nam doneti pobedu.

Blokirajmo fakultete, Rektorat, Ministarstvo, izvedimo ceo grad na ulice. Zauzmimo fakultete i ulice!

Idemo na raspust, da napunimo baterije, i priredimo im jedno pravo studentsko proleće. Borba za znanje!

SINDIKAT OBRAZOVANJA ASI
www.asiobrazovanje.wordpress.com
Fb: Sindikat obrazovanja ASI

STUDENTSKE BORBE
www.studentskeborbe.info
Fb: Zahtevamo BESPLATNO OBRAZOVANJE u Srbiji

Čovek koji se predstavlja kao PR Univerziteta u Beogradu je jučerašnji napad neonacista bakljom na blokirani Filozofski (kome je lično prisustvovao!) i upad na blokirani Filološki fakultet, okarakterisao kao „izolovan incident“, a zatim izneo tvrdnju da je taj događaj „insceniran“ da bi studenti u blokadi pokupili poene u javnosti. Taj čovek, stanoviti Marjan Nikolić, pre samo nekoliko dana je pokušao da izazove incident na blokiranom Filološkom fakultetu gde je vređao studente, unosio im se u lice i pokušavao da ih legitimiše.

Postavlja se pitanje: Ko je taj čovek? Zašto misli da ima pravo da se tako ponaša? Zašto pokušava da lažno predstavi neonacistički napad na blokirane fakultete? Da li to znači da čitav Univerzitet u Beogradu, oko 90.000 nastavnika i istraživača, saradnika, studentkinja, studenata sa 31 fakulteta i 11 naučnih instituta, stoji iza postupaka i stavova čoveka koji pokušava da zastraši studente i sakrije istinu o fašističkom napadu?

Naime, Nikolić se pojavio na Filozofskom fakultetu u isto vreme kada i grupa neonacističkih skinheda, svega dan nakon što je Rektor BU pozvao na policijsko razbijanje blokada fakulteta. Usled činjenice da tako nešto nije moguće učiniti bez otvorenog narušavanja autonomije Univerziteta, pljačkaška uprava BU je morala da nađe nekoga da umesto nje obavi prljavi posao razbijanja blokada. Unapred je bio pripremljen scenario po kome bi se napad neonacista na fakultet i moguća reakcija studenata iskoristili da bi policija našla povod da uđe na fakultete i prekine blokade.

Opšte je poznato da ne postoje nezavisne fašističke grupacije, da su sve pod direktnom ili indirektnom kontrolom sistema. U Srbiji je to posebno jasno svakome ko je zainteresovan za događaje u društvu. U ovom slučaju su neonacisti pod protekcijom PR Univerziteta u Beogradu, očigledno jednog od univerzitetskih „bezbednjaka“, pokušali da odrade prljav posao za upravu Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujući trezvenoj reakciji studenata ovaj plan je osujećen. Ovakav pokušaj razbijanja blokade je samo ojačao studente u njihovoj borbi za obazovanje koje neće biti tretirano kao roba.

Zaustvimo pokušaje zastrašivanja studenata u protestu!

Za besplatno i svima dostupno obrazovanje!

Sindikat obrazovanja
beogradske lokalne grupe
Anarhosindikalističke inicijative

http://inicijativa.org/tiki/art2679

Boris Tadić i Marjan Nikolić:

Nekada se sa omladinom nije dalo zajebavati. Nekada studenti i srednjoškolci nisu vapili da neko „čuje njihov glas“, već su se aktivno i organizovano borili za svoja prava i svoju budućnost. Nekada se moglo reći „na mladima svet ostaje“. Danas ta rečenica ne znači ništa. Ona je samo poštapalica matorih za neobavezan razgovor.

Današnji dan, 4. april podseća nas koliko važnu istorijsku ulogu omladina ima u progresivnim društvenim promenama. Kada su, sredinom tridesetih godina prošlog veka, korupcija, represija i fašizam divljali Kraljevinom Jugoslavijom, omladina je uzvratila udarac! Studenti, zajedno sa srednjoškolcima, organizuju se i žestoko bore za svoja prava. Država je svim silama pokušala da uništi studentski pokret. Sudovi su najaktivnije studente slali u višegradski logor, a klubovi borbenih studenata su zabranjivani. Jedan student je ubijen u sukobima sa policijom, a stotine su pohapšene.

To nije zaplašilo studente. Napotiv, oni su sve masovnije izlazili na ulice, blokirali fakultete i isticali sve radikalnije zahteve. Univerzitetske vlasti se uključuju u državnu represiju. Oduzimanjem semestara pobunjenim studentima i uvođenjem Univerzitetske straže (policije) koja je trebalo da održava red na fakultetima. Prvo su slali nepokorne studenate u logore, a onda su pokušali da ceo Univerzitet pretvore u logor.

Kao reakciju na to, 3. aprila 1936. studenti proglašavaju generalni štrajk na Univerzitetu. Na svim fakultetima se održavaju studentski zborovi. Država, kao i uvek u trenucima velike krize, pored policije na studente šalje i fašiste, svoje verne sluge. Mladi Ljotićevci pokušavaju da uzurpiraju blokadu. Na taj način žele da stvore utisak da su studenti nesložni, da su međusobno zavađena deca koja zapravo ne znaju šta hoće, pa se bune iz obesti. Narednog dana, 4. aprila 1936, mladi Ljotićevac – uzoran omladinac koji brani ustavni poredak, ubija studenta prava Žarka Marinovića. Kao i svaki vitez svoje otadžbine, on to radi herojski. Nožem. Sa leđa. Tri puta!

Sva jugoslovenska studentarija oštro reaguje. Zagreb i Ljubljana pružaju podršku beogradskim studentima, a poruke solidarnosti šalju se iz Sofije, Praga, Pariza… Sahrana 6. aprila 1936. prerasla je u žestok sukob studenata i policije. Studenti nisu poklekli. Na kraju, 28. aprila država pristaje da ispuni sve studentske zahteve, a Rektor podnosi ostavku. Svoju pobedu, studenti su obznanili proglasom javnosti, a 4. april su proglasili za svoj dan. Dan kada obeležavamo nečiju smrt, da bi se podsetili za šta je taj neko živeo.

Ta generacija studenata je nekoliko godina kasnije u odbrani svojih prava uzela oružje u ruke. U Drugom svetskom ratu poginulo je šest hiljda studenata Univerziteta u Beogradu, od ukupnih devet hiljada. To je generacija koja je pokušala da promeni svet u skladu sa svojim uverenjima, u želji da stvori pravednije društvo. Oni se nisu pokoravali tuđoj volji i nisu se „pomirili sa realnošću“. Oni su znali da mi, obični ljudi, ukoliko delujemo zajedno imamo moć da prema svojoj volji oblikujemo drušvo u kome živimo.

Kroz čitavo školovanje uče nas da prihvatimo ovaj neljudski sistem i da ga ne dovodimo u pitanje. Kada dođemo na studije, obrazuju nas da budemo stručnjaci i upravljači koji treba da služe i održavaju ovaj sistem. Sada dok smo mladi, dok osećamo svu nepravdu ovakvog društva, dok još nismo preokupirani preživljavanjem pa imamo vremena da o tome razmišljamo, treba da se uključimo u borbu za pravednije društvo. Ako to ne uradimo, sistem će nas pojesti, slomiti nam kičmu, i napraviti od nas poslušne sluge, otuđene robote. U svojoj borbi, mi učimo kako da budemo ljudi i branimo svoje dostojanstvo i samopoštovanje, a tome nas ni Univerzitet ni Država nikada ne bi naučili.

Nećemo da prihvatimo njihova pravila. Nećemo da učestvujemo u surovoj eksploataciji radnog naroda. Nećemo da budemo ničije marionete.

Hoćemo svoj život. Hoćemo svoje snove. Hoćemo svoju slobodu.

Oni nam neće dati ništa. Uzećemo sami ono što nam pripada!

Sindikat obrazovanja
Anarhosindikalistička inicijativa

http://inicijativa.org/tiki/art2665