Posts Tagged ‘Stipendije’

Vlada Srbije uputila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu u skupštinsku proceduru. Ovim predlogom između ostalog predviđeno je da se potrebni prosek ocena za dobijanje republičkih stipendija podigne sa 8,5 na 9,0. Time će veliki broj studenata ostati bez svojih stipendija, koje su im vrlo često osnovni izvor prihoda bez kog ne mogu da studiraju.

Kao alternativu stipendijama, država nudi studentske kredite, nastavljajući tako da komercijalizuje visoko obrazovanje. Neoliberalni model visokog obrazovanja podrazumeva da država prestaje da finansira visoko obrazovanje, dok se krediti komercijalnih banaka za studente nude kao rešenje za ukidanje stipendija, a istovremeno i kao rešenje za sve veće školarine. Model kome teži naša država u većoj ili manjoj meri je prisutan u većini zemalja Zapadne Evrope a naročito u Severnoj Americi. U tim zemljama studenti moraju da podižu kredite u komercijalnim bankama, i to pod izuzetno nepovoljnim uslovima, ne znajući šta tačno ti uslovi podrazumevaju i pritisnuti nevoljom. Izuzetak su oni malobrojni studenti koji dobijaju stipendije od privatnih kompanija, obavezujući se da će radom u njima otplatiti svoje školovanje.

Kada završe studije, bivši studenti su opterećeni ogromnim dugom koji je za kratko vreme toliko narastao da im je potrebno više od deset godina ne bi li ga vratili, čak i ako imaju solidno plaćene poslove. Uz to, mnogi od njih prihvataju da rade manje plaćen posao ili posao za koji se nisu školovali, jer ih banke primoravaju da pod hitno otplate kredite koje su uzeli od njih. Na ovaj način ljudi se već u mladosti navikavaju na robovski položaj prema kapitalu.

Republičke stipendije, koje vrlo često kasne i po nekoliko meseci, već godinama iznose 6100 dinara, a za isto vreme školarine, drugi troškovi studiranja, kao i troškovi života (hrane, prevoza, iznamljivanje stanova i sl) drastično su porasli. Nažalost, u društvu u kome živimo normalno je da roditelji izdržavaju studente. Apsurdno, studenti se vrlo često smatraju veoma povlašćenom društvenom grupom jer „ne moraju ništa da rade“ i „žive na tuđoj grbači“. Zaboravlja se da studenti po nekoliko sati dnevno imaju obaveze na fakultetu, vrlo često sa višesatnim pauzama između predavanja ili vežbi, a da ih kod kuće čeka završavanje predispitnih i ispitnih obaveza i, naravno, u toku ispitnog roka celodnevno učenje, što predstavlja ozbiljan i naporan rad.

Kako ovo nije napad samo na trenutne studentske interese, već se ova odluka odnosi na celokupni društveni odnos prema školovanju, vrlo je važno pravilno razumeti šta nam donose ove izmene i dopune Zakona o učeničkom i studentskom standardu. Ako studenti ne budu energično reagovali, postoji opasnost da visoko obrazovanje postane privilegija bogatih i da ono više nikada ne bude dostupno deci iz radničkih porodica. Tako sistem klasne nepravde sam sebe reprodukuje kroz generacije. Studenti moraju da budu svesni da pravo na obrazovanje nije poklon već je rezultat klasnih borbi iz prve polovine prošlog veka.

 

 

 

Advertisements