Posts Tagged ‘Arhitektnoski fakultet’

Najavljene izmene Zakona o visokom obrazovanju predstavljaju vrhunac dugogodišnjih napada neoliberalnog kapitalizma na visoko obrazovanje u Srbiji. Izmenama zakona predviđa se ukidanje dosadašnjih kategorija samofinansiranja i budžeta, dok se umesto njih uvodi kategorija sufinansiranja, koja je zapravo procentualno plaćanje školarine na osnovu uspeha.

Država pokušava da ovaj model predstavi kao jedan progresivan korak, koji će omogućiti da više mladih ljudi upisuje fakultete. U Strategiji o visokom obrazovanju navodi se i da je nov način finansiranja studija pravedniji, jer smanjuje jaz između budžetskog i samofinansirajućeg studenta dok se u realnosti budžet uništava, u korist samofinansiranja.

Ovaj korak u daljoj komercijalizaciji visokog obrazovanja u Srbiji, katastrofalan je ne samo iz aspekta daljeg onemogućavanja velikom broju mladih ljudi iz radničke klase da pohađaju fakultete zato što jednostavno nemaju novca za školarine, već takođe i zato što je u pitanju direktno uništavanje svake kolegijalnosti i studentske solidarnosti time što se studenti i studentkinje pretvaraju u ljute konkurente, koji moraju da se nadmeću, takmiče i podmeću noge jedni drugima kako bi imali što bolji uspeh a samim tim i nižu školarinu.

Školarine su i ovako previsoke, a i samo njihovo postojanje je uvreda za ljudsku inteligenciju, budući da obrazovanje, od osnovne škole, pa do fakulteta svakako treba da bude u potpunosti besplatno, javno finansirano i svima dostupno. U kapitalističkom društvu sve se tretira kao roba, koja ima određenu vrednost u skladu sa tržišnom potražnjom, pa tako i obrazovanje. Mnogi studenti moraju da rade po jedan ili čak dva posla kako bi platili sebi troškove studiranja, a studenti i studentkinje koji nisu iz univerzitetskih gradova poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, imaju još više troškove studiranja, a njihove porodice često uzimaju kredite i upadaju u dužničko ropstvo kako bi im obezbedile sredstva za studije.

Država želi da visoko obrazovanje pretvori u privilegiju, kroz razne besmislene namete koji se iz godine u godinu izmišljaju po fakultetima, a sami fakulteti koristeći to što imaju autonomiju konstantno dižu školarine.

Borba za svima dostupno, kvalitetno visoko obrazovanje nije nešto što je nepoznato u Srbiji. Naime još od 2006. godine postoji direktnodemokratska tradicija studentskog samoorganizovanja, koja je započeta blokadom Filozofskog fakulteta u Beogradu, od strane samoorganizovanih studenata i studentkinja. Tokom narednih godina nizale su se brojne studentske borbe i pobede: blokada Arhitektonskog fakulteta, blokada DIF-a, blokada Matematičkog fakulteta , blokada Filozofskog fakulteta 2011. godine, blokada Filološkog fakulteta iste godine, blokada Fakulteta primenjih umetnosti, blokada Fakulteta likovnih umetnosti, čuvena blokada Filozofskog fakulteta u Beogradu 2014. godine koja je trajala 60 dana i ujedno predstavlja najradikalniju samoorganizovanu studentsku borbu u Srbiji, u 21. veku, blokada Šumarskog fakulteta itd.

Ono što je zajedničko svim navedenim borbama, od kojih je većina rezultirala ispunjenjem studentskih zahteva, koji su svuda redom bili usmereni protiv bahatosti fakultetskih uprava i posredno, Ministarstva prosvete, jeste da su u pitanju samoorganizovane borbe, na direktnodemokratskim osnovama, bez ikakvih vođa, štrajkačkih odbora i drugih autoritarnih struktura, vođene od strane samih studenata i studentkinja kroz studentske zborove. Navedeni tip studentskih protesta, tokom kojih se blokiraju same zgrade fakulteta, onemogućavajući profesorima da drže predavanja, prekidanjem istih od strane studenata u protestu, pokazao se kao jedini efikasan i delotvoran oblik borbe za studentske interese.

Navedene metode organizovanja kroz direktnodemokratske zborove i sukobljavanje sa fakultetskim upravama i ministarstvom kroz blokade fakulteta, dakle kroz direktnu akciju, a koje studenti u Srbiji upotrebljavaju već 10 godina u borbi za svoje interese, predstavljaju osnovne metode anarhosindikalizma, koje su se u praksi širom sveta, kroz istoriju pokazale kao izuzetno efikasna oružja u borbi radničke klase protiv kapitalističke elite.

Borba protiv najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju zahtevaće od studenata i studentkinja da se samoorganizuju na nivou cele Srbije, u direktnodemokratske, nehijerarhijske borbene grupe i da se međusobno povežu na nivou različitih fakulteta, ali i različitih univerziteta. Koristeći anarhosindikalističku metodu direktne akcije, blokadama fakulteta, na masovnom nivou, studenti i studentkinje itekako mogu da primoraju državu da odstupi, i ne samo to, već i da je primoraju na ukidanje ovog katastrofalnog obrazovnog sistema a nakon toga i na zamenjivanje istog besplatnim, svima dostupnim, kvalitetnim visokim obrazovanjem.

Studentska populacija još uvek nije u potpunosti svesna svoje snage i potencijala, ali se poslednjih meseci ta svest itekako razvija, uzmimo za primer Novi Sad, u kojem su studenti i studentkinje osnovali direktnodemokratski, nehijerarhijski „Studentski pokret Novi Sad“ koji se između ostalog otvoreno zalaže za besplatno, svima dostupno obrazovanje.

Sindikat obrazovanja Anarhosindikalističke inicijative u potpunosti podržava direktnodemokratske oblike studentskog samoorganizovanja, i u narednom periodu njegovi članovi,članice i simpatizeri nastaviće da učestvuju u svim progresivnim studentskim inicijativama i borbama, kao i tokom prethodnih 10 godina, dajući svoj doprinos kao studenti anarhosindikalisti, kroz učešće u izgradnji studentskog pokreta, kao i u svim oblicima direktnih akcija, radikalizujući studentski pokret u antikapitalističkom, slobodarskom smeru.

Zahvaljujući prošlogodišnjim blokadama Filozofskog i Filološkog ponovo je probuđen duh pobune među studentima. Iako nije bio tako intenzivan i masovan kao studentskih protesti u drugim zemljama, taj pokret je veoma značajan jer je vesnik onoga što dolazi. Ponosni smo što smo imali priliku da budemo deo toga i da se rame uz rame sa drugim borbenim studentima i studentkinjama suprotstavimo rangiranju i školarinama.

Sindikat obrazovanja ASI je formiran na jesen 2005. godine i već su te jeseni organizovani prvi studentski zborovi, a naredne godine i blokada Filozofskog fakulteta. Od svog nastanka do danas, svuda i u svakoj situaciji, zalagali smo se za organizovanje na principu direktno-demokratskih studentskih zborova i vršenje direktnog pritiska na nadležne, kroz ulične proteste i blokade fakulteta. Uvek smo bili spremni da podelimo svoje znanje i iskustvo sa drugim borbenim studentima, solidarni sa samoorganizovanim studentskim borbama i sukobljeni sa karijeristima i stranačkim vojnicima.

Ove jeseni, kada obeležavamo sedam godina postojanja, svesni smo da je studentski pokret još uvek slab i nedovoljno organizovan da bi se adekvatno suprotstavio samovolji fakultetiskih uprava i opštoj komercijalizaciji obrazovanja. No, verujemo u potencijal koji ima sadašnje malo, ali borbeno jezgro predstojećih studentskih borbi i nadamo se da će zahvaljujući zajedničkim naporima svih progresivnih studenata nastati ozbiljan i masovan studentski pokret koji će naterati vlast na ustupke i promenu odnosa prema obrazovanju.

U dodatku možete pogledati naša bitna saopštenja, analize i tekstove koji su nastali u prethodnih sedam godina:

piše Tadej Kurepa

Studenti Arhitektonskog fakulteta su blokirali svoj fakultet od 8. do 15. marta 2007. Po meni, to je bila najmasovnija i najorganizovanija blokada u okviru Studentskog protesta 2007. Studenti su se organizovali po smenama, znalo se ko će prenoćiti na fakultetu, a ko će doći ujutru. Zborovi su bili prilično masovni. Na jednom od njih je bilo prisutno preko šesto studenata i studentkinja. Na tom zboru, održanom 13. marta, oni su jednoglasno odbili ponudu tadašnjeg ministra prosvete, Slobodana Vuksanovića. To je bio vrhunac protesta na Arhitektonskom fakultetu, a svega dva dana kasnije usledio je sunovrat.

Šta se desilo? Protestni odbor, koji se sastojao od po tri delegata prve, druge i treće godine, je 15. marta na svoju ruku, bez odobrenja studentskog zbora, prihvatio ponudu ministra i blokada je završena. Ta ponuda je podrazmevala da studentima druge godine ne bude ispunjen ni jedan zahtev, a da studentima prve i treće godine budu ispunjeni svi zahtevi. Naravno, kako to već biva, do danas ni jedan zahtev ili obećanje nisu ispunjeni, a ni jednom studentu nije vraćen novac.

Članovi Protestnog odbora su od početka smatrali da njihove kolege, koje su ih delegirale, nisu sposobne da samostalno razmišljaju, te da je neophodno da oni koji „znaju i razumeju” donose odluke koje su u interesu ostalih. To im u početku nije pošlo za rukom iz dva razloga. Sve odluke su donošene na studentskim zborovima. Za vreme blokade je učestvovalo i nekoliko studenata sa drugih fakulteta koji su već par meseci bili aktivni u protestu; ja sam bio jedan od tih. Mi smo insistirali da se poštuje direktna demokratija, da se odluke donose na zborovima. Naš cilj je bio da pomognemo u organizovanju, da prenesemo iskustvo sa blokade Filozofskog fakulteta iz novembra 2006. i da snabdemo pregovarački tim argumentima za pregovore. Jednom rečju, naš cilj je bio da ta blokada bude uspešna.

Mi, sa drugih fakulteta, smo uglavnom komunicirali baš sa tim liderima iz Protestnog odbora, a ne sa studentskim zborom. To je bila naša ključna greška. Preneli smo znanje i iskustvo ljudima iz Protestnog odbora koji te informacije nisu preneli ostalim studentima, već su ih iskoristili da bi ostvarili kontrolu nad protestom. Trebalo je da informacije prenesemo svim studentima, obraćanjem na zborovima ili u vidu biltena i informatora koji bi se delili na zborovima. Protestni odbor studenata Arhitektonskog fakulteta je u nekoliko navrata želeo da donese odluku bez konsultovanja sa zborom, ali to nisu uspeli jer smo mi prisustvovali sastancima Protestog odbora i govorili im da nemaju pravo da to rade, i da se direktna demokratija mora poštovati. Oni su svoju samovolju pokušali da opravdaju, tvrdeći da su ostali studenti Arhitektonskog fakulteta „idioti bez grama mozga”, da su „neinformisani” i samim tim nesposobni da donesu ispravnu odluku, kao i da će zbor „i ovako i onako” prihvatiti sve što oni predlože. U nekoliko navrata je na zboru predloženo da se zabrani pristup studentima sa drugih fakulteta, tj. nama, ali je zbor odbio te predloge. Kada je 14. marta blokiran Filozofski fakultet većina nas, koji nismo bili sa AF, se premestila tamo, jer je situacija na Filozofskom bila kritična. Protestni odbor studenata AF je iskoristio naše odsustvo i već narednog dana, u devetnaest časova, prekinuo blokadu fakulteta.

U amfiteatru se okupilo oko trista studenata i studentkinja, jer je bio zakazan zbor. U međuvremenu niko od studenata nije uspeo da stupi u kontakt sa članovima Protestnog odbora koji su oko podne otišli na pregovore. Mediji su već javljali da je blokada završena i da su studenti prihvatili ono što im je ponuđeno. Studenti nisu znali šta se dešava. Ja sam stigao oko pola sedam i naleteo na jednog od članova Protestnog odbora koji nije bio na pregovorima. On me je odmah natmureno pitao da li imam neke veze sa Anarho-sindikalističkom inicijativom. Kada sam odgovorio da imam, da sam, štaviše, član ASI, on je rekao: „Znao sam!” Počeo je da histeriše kako zbog mene policija može da upadne i da ih sve pohapsi, da će ih izbaciti sa fakulteta, da me optužuje da sam ih izmanipulisao i sve u tom stilu. Naravno, trudio sam se da mu objasnim da policija nema prava da upada na fakultet, da ih niko neće izbaciti sa njega i da je to što sam član ASI moja stvar. Pregovarači su stigli oko 18:50. Natmureno su me gledali i šapnuli mi da posle zbora „moramo ozbiljno da pričamo jer sam im prećutao neke bitne stvari”. Kada je zbor počeo oni su rekli da su studenti AF pobedili! To je bila prva rečenica kojom su se delegati obratili studentima u amfiteatru! Amfiteatrom se zaorio aplauz. Potom su pročitali taj „pobednički dokument”, ali nakon toga više niko nije tapšao. Onda su rekli: „’Ajde tapšite malo!” Usledio je mlak i malobrojan aplauz. Jedan dečko je ustao i pitao: „Ko vam je dozvolio da to potpišete?” Oni su ga ućutkali, pošto su imali mikrofon kod sebe, i potom su rekli: „Zbor je završen, idemo da čistimo fakultet.” Ljudi su počeli da izlaze iz amfiteatra. Blokada je završena.

Bio sam prisutan, ali nisam mogao da se oglasim jer bi u tom slučaju oni javno obelodanili da sam član ASI. Kako sam dospeo u takvu situaciju? Tokom blokade nisam javno govorio da sam član ASI, ali to nisam ni krio, zapravo potvrdio sam to svima koji su me pitali. Iako to nisam krio, mislio sam da bi možda bilo bolje da ne bude opšte poznato da sam iz ASI. To je bila moja osnovna greška. To je omogućilo da budem sputan i ućutkan na takav način. Smatram da mi, članovi i članice ASI, nemamo čega da se stidimo, i nemamo razloga da krijemo svoju pripadnost. Kad god pomislimo da to treba skrivati, ponovo se stvara mogućnost da nas neko uceni time. Zato moramo prvo raščistiti sami sa sobom, u svojim glavama, da pripadnost Anarho-sindikalističkoj inicijativi nije nešto što bi trebalo da poričemo ili da krijemo. Samo tako ćemo osigurati da se ovakva situacija ne ponovi.

Neslavan kraj blokade Arhitektonskog fakulteta nas je naučio da, kada smo u kontaktu sa protestom ili štrajkom, ne smemo da se zadržimo na kontaktu sa onima koji su najistaknutiji, već treba razgovarati sa što većim brojem ljudi. Treba ih ohrabrivati da iznose svoje mišljenje na zborovima i da se javno suprotstave ukoliko se sa nečim ne slažu. Ako članovi Protestnog odbora pokušaju da se nametnu, treba ih javno raskrinkati i zahtevati da odmah budu smenjeni. Posebno je bitno javno insistirati na poštovanju direktno demokratskih procedura, jer je to najbolji način da se spreči uzurpacija protesta.

Ako smo nešto naučili iz ovih događaja, to je da treba izbegavati kompromise.

http://inicijativa.org/tiki/Pad+blokade+Arhitektonskog+fakulteta

piše Milan Stojanović
U prethodnih godinu dana akademsku javnost prestonice aktivno uznemirava Studentski protest. Jedna od stvari koje su ključne za njega je način donošenja odluka. Zvanično, sve odluke se donose po principima direktne demokratije. Iako je po pitanju odlučivanja ovaj protest prilično revolucionaran treba razmotriti da li se direktna demokratija u potpunosti poštuje u praksi.

Direktnu demokratiju definišemo kao sistem odlučivanja gde svi na koje se odluke odnose imaju pravo na jednaku ulogu u njihovom donošenju, gde se pod ulogom podrazumeva predlaganje, diskutovanje i glasanje o predlozima. A za izvršavanje istih se delegiraju ljudi sa imperativnim mandatom, što znači da mogu samo da izvršavaju poverene im zadatke, i za svaku eventualnu njihovu izmenu, moraju konsultovati telo koje im ih je poverilo.

Ako se pogleda Studentski protest, na prvi pogled, lako bi se moglo pomisliti: „Pa dobro, tu se sve odluke donose na zborovima, gde je dozvoljeno (čak i poželjno) da svi studenti aktivno učestvuju.” I tako, protest izgleda kao direktno demokratska struktura.

Međutim, ako malo dublje zagrebemo naići ćemo na razne nepravilnosti. Šta zapravo znači „pravo na jednaku ulogu u donošenju odluka”? Osim što donosioci (u ovom slučaju studenti) imaju pravo glasa oni moraju da poseduju dovoljno informacija o situaciji u kojoj se nalaze i da razumeju kakve posledice može da ima eventualno (ne)izglasavanje nečega. Puko pravo glasa, bez upoznavanja svih učesnika sa celokupnom situacijom u kojoj se nalaze, otvara mogućnosti raznih manipulacija. Jedna od najopasnijih je da studenti svesni svoje neobaveštenosti glasaju za predloge koje su dali neki „autoriteti”. Naravno mnogi „viđeniji” ljudi protesta bi sada rekli da ove zamerke nisu na mestu, jer su sve informacije (možda bi neki, ipak, rekli „sve validne informacije”) dostupne svima i da su delegati radili ono i samo ono za šta su delegirani. Zato treba istaći neke skoro zaboravljene momente iz istorije protesta koji kažu drugačije.

Tokom blokade Arhitektonskog fakulteta, izdovojila se grupa tzv. „lidera”. To se osim u njihovom nadmenom ponašanju, ogledalo i u tome što je uvek ista ekipa vodila zborove, išla na pregovore… Naravno, „aktivniji” ljudi iz Studentskog protesta su to odmah uočili. Oni su, uprkos tome, nastavili da samo njih kljukaju informacijama i iskustvima iz svoje višemesečne buntovničke karijere. I svi znamo kako se to završilo, ali to već nije predmet razmatranja ovog teksta.

Uvid u stanje blagajne je, de facto, omogućeno jako malom broju ljudi (mada je bilo nekih, birokratskih, izgovora da ljudi jednostavno neće da proveravaju račune), što direktno onemogućava pojedince da predlažu i diskutuju o finansijskim poduhvatima.

Druga blokada Filozofskog fakulteta (14–16. mart 2007). Na zboru je proglašena blokada, a nekolicina ljudi je delegirana da koordinira sprovođenje blokade. Oni su određene odluke menjali i donosili po svojoj proceni i bez konsultovanja zbora. Ovde pre svega mislim na to što je pregovaranje prepušteno korumpiranim likovima iz Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta i tako direktno pogažena direktna demokratija, a ne treba zaboraviti ni izmene odluka, npr. da se neće prekidati predavanja, da se vrata neće blokirati lancima i sl.

Na zborovima tokom aprila je preovladavalo mišljenje, a što je bio slučaj i u diskusijama preko Internet liste, da se mora krenuti u radikalnije vidove borbe, te je odlučeno da se 25. aprila onemogući održavanje sednice Senata Univerziteta u Beogradu. Ali kada je taj dan došao nekoliko „aktivnijih” ljudi je, zanemarivši odluku zbora, prihvatilo poziv da prisustvuju sednici, a pod izgovorom da nema dovoljno studenata za sprečavanje sednice. Međutim kada delegatima protesta nije data reč na Senatu, odlučili su da ipak postoji kritična masa koju su pozvali, i koja je upala u salu i prekinula sednicu.

Treba pomenuti i jednu krajnje interesantnu situaciju. Nekoliko ljudi je na zboru zaduženo da napiše saopštenje za medije, oni su to uradili i prosledili saopštenje administratoru imejla protesta kako bi ga on poslao medijima. Ali u poruci koju su mu poslali uz saopštenje pisalo je i: „Naravno, ako smatraš da treba nešto dodati ili oduzeti — slobodno udri”. Šta se kasnije desilo nije teško pretpostaviti, on je po svojoj volji, bez ikakvih konsultacija sa drugima, izmenio saopštenje i poslao ga. Ovde, opet, na prvi pogled nije jasno na koji način je ugorožena direktna demokratija. Zapravo postoje dve opcije: ili je osoba koja prosledila saopštenje administratoru na svoju ruku dodala i „slobodno udri”, onda imamo još jedan slučaj prekoračenja mandata, ili je na zboru nekome data sloboda odlučivanja koja se ni na koji način ne može maskirati u imperativni mandat.

Osim ovih događaja bilo je još nekih sitnih zloupotreba, kao npr. kada je osoba koja je govorila na konferenciji za medije iznosila svoje lične stavove, a ne zvanične stavove protesta.

Navedeni postupci delegata protesta, koji su „u hodu” menjali odluke zbora, nesumnjivo su izvan ovlašćenja koja im sleduju po definiciji imperativnog mandata (a koji je zvanično osnova „izvršne vlasti” protesta), i nedovoljno dobro plasirali informacije kojima su raspolagali, ukazuju da princip odlučivanja dolazi u kontradikciju sa direktnom demokratijom.

Dakle pokazano je da je bilo slučajeva narušavanja direktne demokratije: prvi — centralizacija informacija i drugi, mnogo bitniji — nepoštovanje odluka donetih na zboru od strane onih koji te odluke spovode.

Kada učesnici protesta ne bi najoštrije reagovali na ovakve ispade to bi polako stvorilo atmosferu u kojoj bi delegati uvek mogli da rade na svoju ruku i da nepoštuju odluke zbora, što bi potpuno obesmislilo primenu direktne demokratije.

Proći će dosta vremena dok učesnici protesta ne postanu spremni i sposobni da se suprotstave[1] onima iz prvih redova koji su svoj autoritet stekli aktivnošću, borbenošću i požrtvovanjem u okviru protesta[2]. Zbog toga bi mi, koji iskreno verujemo da je direktna demokratija najkvalitetniji način odlučivanja, trebalo da podstičemo učesnike protesta da se suprotstave svim autoritetima — bez obzira da li je to rektor ili neko od naših drugova iz Protestnog odbora.

Napomena: Autor nije ulazio u tumačenje razloga postupaka delegata, posledica istih, kao ni toga da li su u odgovarajućim trenucima postojale alternative, već samo da li su postupci bili u skladu sa duhom direktne demokratije.

http://inicijativa.org/tiki/Ogled+o+direktnoj+demokratiji